Nemanja Mladenović je po mnogo čemu poseban igrač u najpozitivnijem smislu. Potiče iz sportske porodice. Majka mu je igrala košarku, a otac rukomet. Od rane mladosti opredelio se za rukometni sport. Počeo je da trenira u RK RADNIČKI iz Šida. Njegov talenat i predispozicije za rukometni sport nisu ostale nezapažene od strane stručnjaka RK TARKETT, pa je njemu i njegovim roditeljima predloženo, kada je zakoračio u dvanaestu godinu, da pređe u RK TARKETT, što su oni sa zadovoljstvom prihvatili. Nemanju je otac iz Šida dovozio na svaki trening i  utakmicu. Od prvog dana je pokazao neverovatnu opredeljenost za rukometni sport. Upornost na treningu i dodatni rad van treninga, uz njegove prirodne i genetske predispozicije i talenat, učinili su da je Klub u njemu vrlo brzo prepoznao vanserijskog talenta i pravog rukometnog bisera. Stoga ne čudi da je već tada, kada Nemanja nije imao ni punih četrnaest godina, za njega interesovanje pokazao jedan od najjačih evropskih klubova – mađarski klub Veszprem iz Veszprema, koji ga je tada odveo na dva meseca u pokušaju da ga privoli na prelazak u svoje redove. Pokazalo se ipak da to nije bilo realno obzirom na uzrast igrača.

RK TARKETT je nakon toga, kada je Nemanja napunio četrnaest godina, u februaru 2008. godine, predložio njemu i njegovim roditeljima da on sa RK TARKETT zaključi Osnovni i Poseban ugovor o međusobnim pravima i obavezama, čime bi se na duže staze vezao za RK TARKETT, koji bi mu obezbedio maksimalne uslove za razvoj i napredovanje. Nemanjini roditelji i sam Nemanja su predlog Kluba prihvatili i početkom februara 2008. godine sa Klubom zaključili Osnovni i Poseban ugovor o međusobnim pravima i obavezama.
U skladu sa Ugovorom Nemanja je prešao u Bačku Palanku, gde je upisao prvi razred gimnazije, s tim što mu je Klub obezbedio smeštaj u garsonjeri, ishranu i odgovarajuću mesečnu nadoknadu. Briga roditelja o njemu nije izostala, obzirom na blizinu Šida.

U periodu nakon toga Nemanja je pokazao ekstremnu upornost, opredeljenost i posvećenost
rukometu i sopstvenom napredovanju, što je rezultiralo njegovom meteorskom napredovanju.
Nemanja je do sada nastupao za mlađe selekcije Kluba i to:
-    94. godište, koje  je u više navrata osvojilo šampionsku titulu na nivou Srbije i Vojvodine. Na svakom takmičenju Nemanja je redovno proglašavan za najboljeg igrača
-    93. godište - treći u Srbiji i šampioni Srbije - Nemanja proglašen za najboljeg igrača
-    92. Godište -  vicešampioni Srbije
Na međunarodnom turniru u Banja Luci 2009. godine, u konkurenciji 94. godište, RK
TARKETT je osvojio prvo mesto, a Nemanja je proglašen za najboljeg igrača turnira.

Iako veoma mlad, zahvaljujući genetskim predispozicijama, fizičkoj konstituciji i talentu, Nemanja je već sa četrnaest godina postao član II tima TARKETT-a -  TARKETT JUNIOR, koji se takmiči u Prvoj Vojvođanskoj ligi i vrlo brzo, postao je najbolji igrač, najbolji strelac i kapiten TARKETT JUNIOR-a - najmlađi kapiten tima u istoriji kluba.
Uz sve to Nemanja je godinama unazad učestvovao na mnogim rukometnim kampovima, međunarodnim i domaćim reprezentativnim, na kojima je redovno skretao pažnju na svoj raskošni talenat i predispozicije.
Nemanja je postao član i nesporni lider reprezentacije  Srbije 94. godište.
Sve navedeno o Nemanji Mladenoviću govori da se radi o jednom od najvećih rukometnih talenata ne samo u Srbiji već i šire.

Sasvim je izvesno da će Nemanja Mladenović postati vrhunski rukometaš, zahvaljujući pre svega njegovoj ekstremnoj volji i želji da to postane, kao i prirodnim predispozicijama i talentu koji poseduje.  Ali, više nije izvesno hoće li Srbija imati u svom reprezentativnom dresu takav biser, jer nesportski potez Veszprema je potez moćnika, koji je već prepoznat u nekim drugim sportovima u svetu, pre svega u fudbalu, kojim se najtalentovaniji igrači u veoma mladom uzrastu vrbuju i odvode u najbogatije klubove, gde im se obećavaju kule i gradovi, pa ako se zbog različitih okolnosti, vezanih pre svega za njihovu mladost, njihov talenat ne pretoči u vrhunskog igrača, istih se oslobadjaju slanjem u manje, neafirmisane klubove, na pozajmicu ili trajni transfer. Ukoliko njihov sportski razvoj nastavi uzlaznom putanjom, putem državljanstva ih privoljavaju da zaigraju i za njihovu reprezentaciju. Tada se podvlači crta i u konačnom obračunu na gubitku je srpska rukometna reprezentacija i srpski rukomet uopšte. Verujemo da RSS, kao i  mi, u ovom trendu prepoznaje opasnost po srpski rukomet i da će se kod EHF izboriti za pravu reakciju, kojom će se, ne samo zaštiti pravo našeg kluba, već i interes rukometnog sporta u zemljama poput Srbije. Zemljama koje radjaju i mukotrpnim radom u teškim materijalnim uslovima stvaraju rukometne talente, da bi ih onda neko sa pozicije finansijske moći otrgao od baze u kojoj su se razvijali.